Dobio Sam Otkaz I O Ovome Niko Ne Govori (Stvarna Istina O Korporacijskom Životu)

U jednom trenutku života sam dobio otkaz. Bila je to jedna od najtežih, ali u retrospektivi i najboljih stvari koje su mi se desile. Razlog zašto počnjem ovaj članak time je da bih razgovarao iskreno o nečemu što niko ne priča. O korporacijskom životu i iluziji sigurnosti koju nam svima prodaju od malih nogu.

Ako trenutno radiš za nekoga ili razmišljaš o tome, ovaj članak je za tebe. Ne da bih te ubedio da napustiš posao, već da bi razumeo realnost u kojoj se nalaziš. Posle toga, odluka je tvoja.

Iluzija sigurnosti

Sve nas uče od malena da je posao sa platom najsigurnija stvar u životu. Roditelji to govore. Nastavnici to govore. Vlada to govore. Stari rodjaci ti govore na slavi. Posle pet godina rada čovek to počnje da veruje kao istinu.

Istina je da posao nije siguran. To je jedna od najvećih laži koju nam pričaju. Otkaz može da dođe u svakom trenutku. Restrukturiranje firme, ekonomska kriza, promena uprave, jedan novi šef koji te ne voli, sve to može preko noći da te ostavi bez prihoda.

Razlika između zaposlenog i preduzetnika nije u sigurnosti. Razlika je u tome ko kontroliše tvoj prihod. Kada radiš za nekoga, kontroliše ga šef. Kada radiš za sebe, kontrolišeš ga ti. Oba puta sigurnost zavisi od nečijeg dela, ali bolje je da je tvoj.

Otkaz je najčešće dobra stvar

Razgovarao sam sa stotinama ljudi koji su dobili otkaz. Skoro svi mi kažu isto. U prvih nekoliko nedelja je užasno. Stres, panika, gubitak identiteta, finansijska briga. Onda za jedan do tri meseca nešto se desi. Čovek počne da gleda nove mogućnosti koje ranije nije video.

Otkaz te forsira da izađeš iz komforne zone. Mozak ti se aktivira na načine koji nisu mogli dok si imao sigurnu platu. Počinješ da razmišljaš široko. Pitaš ljude oko sebe o mogućnostima. Možda počneš da gradiš nešto sopstveno.

Mnogi ljudi koji nikad ne bi sami napustili posao, posle otkaza pokrenu biznise koji ih za par godina dovedu do mnogo višeg životnog standarda nego što su imali ranije. Otkaz koji je u prvom trenutku izgledao kao kraj postaje početak novog poglavlja.

Šta sam ja naučio

Kada sam dobio otkaz, prve nedelje sam bio oČajan. Mislio sam da je sve gotovo. Ja sam takav profil čoveka koji se identifikuje sa svojim poslom. Kada mi je oduzet, osećao sam se kao da sam ostao bez identiteta.

Onda mi je došao do glave realan razgovor sa starijim čovekom kojeg sam poštovao. Rekao mi je nešto što mi se urezalo u pamćenje. Otkaz nije problem. Otkaz je vesnik problema koji ti je dugo naznaČavao. Ti si proveo godine radeći nešto što ti nije pravi put. Vlada ti je sad pokazala drugi put. Pitanje je da li ćeš ga ti uzeti.

I uzeo sam ga. U sledećih dvanaest meseci sam pokrenuo nešto svoje. U tri godine sam zarađivao deset puta više nego što sam zarađivao u tom korporacijskom poslu. Posle pet godina nisam mogao ni da se setim koliko sam tada zarađivao, jer mi je toliko nebitno postalo.

Korporacijska zamka

Postoji jedna zamka u koju ulazi većina ljudi sa korporacijskim poslom. Plata raste polako. Trolaza troškovi rastu uporedo. Čovek ulazi u kreditni stan, krediti za auto, kartice koje koristi za luksuze. Posle deset godina zarađuje dvostruko više nego na početku, ali ima manje slobodnog novca jer su mu i troškovi dvostruko porasli.

U tom trenutku ne možeš da napustiš posao. Čak ni ako ti je grozan. Čak ni ako vidiš bolju mogućnost. Sva tvoja sloboda je već založena za kredite i obaveze. Ti si zarobljen u sopstvenom životu, a ne shvataš to.

Ovo je najvažnija stvar koju treba da razumes ako trenutno radiš za nekoga. Nemoj da ulaziš u dugove i obaveze koje te drže u poslu kojeg ne voliš. Živi ispod svojih mogućnosti dok ne imaš dovoljno štednje da možeš da odes bez panike.

Identitet vezan za posao

Drugi opasan element korporacijskog života je kako ti se identitet pretapa sa firmom za koju radiš. Kažeš “ja sam programer u Microsoftu”. Ne kažeš samo “ja sam programer”. Firma postaje deo tebe.

Kada izgubiš posao, izgubiš i deo identiteta. Zato je otkaz tako bolan. Ne radi se samo o novcu, radi se o tome ko si.

Rešenje je da iz tuđeg ne ulaziš u tu zamku. Ti si ti. Firma za koju radiš je samo trenutna stanica. Razvijaj svoj identitet van posla. Hobije, veštine, projekte, odnose. Ako se sva tvoja vrednost zasniva na kartiči sa značkom firme, ti si u problemu čak i pre nego što ti to firma kaže.

Šta da uradiš ako si trenutno zaposlen

Ne kažem ti da odmah napuštas posao. To bi bilo neodgovorno. Ali evo što predlažem.

Prvo, izraČunaj svoju realnu finansijsku situaciju. Koliko ti treba mesečno za osnovne troškove? Koliko ti je ušteđeno? Koliko bi izdržao bez plate? Ako bi izdržao manje od 6 meseci, prioritet je da to povećaš.

Drugo, gradi side income. Bilo šta što donosi pare van posla. Freelance projekti, mali biznis, content kreacija, investicije. Cilj nije da odmah zameniš platu, već da imaš alternativni put.

Treće, gradi mrežu van firme. LinkedIn, konferencije, online zajednice. Tvoja mreža je tvoje najvažnije osiguranje. Ako sutra ostaneš bez posla, ko će ti pomoći da nađeš sledeći? Počni da gradiš te veze sada, dok ti još ne trebaju.

Četvrto, razvijaj veštine koje su tvoje, ne firmine. Ako firma koristi neki interni alat, dobro za firmu. Ali tvoje veštine treba da budu prenosive. Ono što možeš da poneseš sa sobom u drugu firmu ili u sopstveni biznis.

Otkaz kao prilika

Ako trenutno doživljavaš otkaz, ili strah od otkaza, znaj jednu stvar. Mnogi najbolji životi su započeli tačno tu, na trenutku koji se oseća kao kraj.

Otkaz te oslobada od onoga što nisi imao hrabrosti sam da napustiš. Otkaz ti daje vreme koje inače ne bi imao za razmišljanje. Otkaz ti pokazuje gde ti je realna vrednost i gde ti je iluzija sigurnosti.

Ako želiš da pripremiš alternativni put ili da naučiš kako da pokreneš nešto sopstveno, pogledaj Sharkz University. Imam tu kurseve koji idu kroz pokretanje online biznisa, side income, i kako da pređeš iz zaposlenosti u finansijsku samostalnost.