Koliko Košta Otvaranje Paušalne Radnje

Kada razmišljate o registraciji paušalne radnje, prvo pitanje koje sebi postavljate obično nije “da li da to uradim”, nego “koliko će me to zapravo koštati”. To je sasvim logično. Pre nego što uložite vreme i energiju u pokretanje sopstvenog posla, želite da znate na šta tačno pristajete, kako u trenutku registracije, tako i svakog meseca posle toga.

Dobra vest je da je otvaranje paušalne radnje, u poređenju sa osnivanjem preduzeća, i dalje jedan od finansijski najpristupačnijih načina da legalno počnete da zarađujete u Srbiji. Loša vest, ako se tako može nazvati, jeste da troškovi ne prestaju nakon registracije. Postoji jasna razlika između jednokratnih troškova koje platite samo jednom prilikom otvaranja i tekućih, mesečnih troškova koji vas prate sve dok radnja postoji. U ovom tekstu ćemo razdvojiti te dve kategorije i objasniti od čega zavisi njihova visina.

Jednokratni troškovi pri osnivanju paušalne radnje

Jednokratni troškovi su oni koje platite samo u trenutku pokretanja radnje. Oni su generalno predvidivi i ne zavise mnogo od toga koliko ćete zarađivati, već pre svega od administrativne procedure i od toga da li birate da sami sprovedete registraciju ili angažujete nekog da to uradi umesto vas.

Administrativna taksa za registraciju u APR

Osnovni jednokratni trošak jeste administrativna taksa koja se plaća Agenciji za privredne registre (APR) prilikom podnošenja zahteva za registraciju preduzetničke radnje. Visina ove takse propisana je važećim cenovnikom APR-a i može se s vremena na vreme menjati, pa je uvek najbolje proveriti trenutni iznos direktno na sajtu APR-a ili u njihovom šalter servisu pre nego što podnesete zahtev. Ono što je bitno da zapamtite jeste da je ovo relativno mali, jednokratan izdatak u odnosu na sve ostalo što otvaranje sopstvenog posla podrazumeva.

Pečat firme, opcioni trošak

Za razliku od ranijih godina, pečat danas nije obavezan element poslovanja za paušalce. Mnogi preduzetnici posluju potpuno legalno i bez njega, dok drugi ipak biraju da ga izrade jer im daje utisak formalnosti u komunikaciji sa klijentima ili partnerima. Ako se odlučite za pečat, reč je o dodatnom, ali malom jednokratnom izdatku kod agencije koja izrađuje pečate, i o trošku koji sami birate da li ćete imati ili ne.

Ostali mogući jednokratni izdaci

Pored administrativne takse, neki preduzetnici imaju i dodatne, manje jednokratne troškove: otvaranje namenskog poslovnog tekućeg računa u banci (koji je obavezan, ali sama izrada računa retko nosi značajnu naknadu), eventualnu jednokratnu konsultaciju sa knjigovođom pre registracije kako biste dobro odabrali šifru delatnosti, ili kupovinu osnovnog pribora ako vam je za delatnost potreban neki alat ili oprema. Ovi troškovi zavise isključivo od vaše delatnosti i od toga koliko pomoći tražite u samom procesu.

Tekući mesečni troškovi vođenja paušalne radnje

Ovde dolazimo do dela koji je za većinu ljudi važniji od jednokratnih troškova, jer se ponavlja svakog meseca dokle god radnja postoji, bez obzira na to da li ste u tom mesecu ostvarili prihod ili ne.

Paušalni porez i doprinosi

Centralni tekući trošak jeste paušalni porez i doprinosi za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Visinu ovog mesečnog iznosa određuje Poreska uprava, i to na osnovu nekoliko faktora: šifre delatnosti koju obavljate, opštine u kojoj je radnja registrovana, kao i prosečne zarade na tom području. To znači da dva preduzetnika sa istom delatnošću, ali registrovani u različitim gradovima, mogu imati različit mesečni iznos obaveza. Upravo zato ne postoji jedinstven, univerzalan iznos koji važi za sve, i svaki preduzetnik bi trebalo da zatraži procenu svog konkretnog rešenja od Poreske uprave ili od knjigovođe pre nego što donese konačnu odluku o registraciji.

Knjigovodstvene usluge

Paušalci su po zakonu obavezni da vode takozvanu KPO knjigu (knjigu o ostvarenom prometu). Tehnički, ovu evidenciju je moguće voditi i samostalno, bez ikakvog plaćenog softvera, jer suštinski predstavlja jednostavan hronološki pregled prihoda. Ipak, veliki broj preduzetnika bira da ovaj deo poslovanja prepusti knjigovođi, kako bi bio siguran da su sve obaveze prijavljene na vreme i da ne pravi greške koje bi kasnije mogle da dovedu do dodatnih troškova ili opomena. Mesečna naknada za knjigovodstvene usluge je opcioni, ali za mnoge praktičan tekući izdatak.

Bankarski troškovi i alati za fakturisanje

Poslovni tekući račun po pravilu nosi određenu mesečnu ili transakcionu naknadu banke, koja zavisi od izabrane banke i paketa usluga. Pored toga, mnogi preduzetnici koriste jednostavne programe ili aplikacije za izdavanje faktura, praćenje uplata i evidenciju klijenata. Ovo nije zakonska obaveza, ali može značajno olakšati svakodnevno poslovanje, posebno kada broj klijenata poraste. Trošak ovakvih alata je po pravilu mali i skalira se sa potrebama radnje, tako da na početku možete birati i besplatne ili osnovne opcije.

Od čega zavisi ukupna visina troškova

Kada saberete sve navedeno, jasno je da ukupan trošak otvaranja i vođenja paušalne radnje nije fiksan broj koji važi za svakoga. Zavisi od nekoliko konkretnih faktora.

Šifra delatnosti

Svaka delatnost ima svoju šifru, a ta šifra direktno utiče na obračun poreza i doprinosa. Neke delatnosti se tretiraju povoljnije od drugih u okviru paušalnog oporezivanja, pa je izbor prave šifre delatnosti jedan od najvažnijih koraka pre registracije, ne samo iz administrativnih, već i iz finansijskih razloga.

Opština registracije

Kako prosečna zarada u opštini ulazi u formulu za obračun paušalnog poreza, mesto gde registrujete radnju može uticati na visinu mesečne obaveze. Ovo je često iznenađenje za ljude koji prvi put ulaze u ovaj proces, jer očekuju da je iznos svuda isti.

Samostalno vođenje ili angažovanje knjigovođe

Konačno, ukupan trošak zavisi i od toga koliko posla obavljate sami. Preduzetnici koji sami vode KPO knjigu i sami prate rokove imaju niže tekuće troškove, ali preuzimaju i veći rizik od propuštenog roka ili greške. Oni koji angažuju knjigovođu imaju predvidiviji, ali nešto veći mesečni izdatak, uz manje brige oko administracije.

Da li se isplati otvoriti paušalnu radnju

Kada se svi troškovi saberu, otvaranje paušalne radnje i dalje spada u pristupačnije oblike legalnog poslovanja u Srbiji, posebno u poređenju sa osnivanjem DOO-a, gde su i jednokratni i tekući troškovi po pravilu veći, a administracija zahtevnija. Za mnoge ljude koji tek počinju da zarađuju dodatni prihod, paušalni status predstavlja razuman prvi korak.

Ipak, prava odluka ne treba da se donese samo na osnovu troškova registracije, već na osnovu realne procene da li ideja koju imate u glavi može da donese prihod koji opravdava i pokriva te troškove, i to redovno, mesec za mesecom.

Često postavljena pitanja

Da li je otvaranje paušalne radnje skuplje od DOO-a

Ne, po pravilu je jeftinije, i kada je reč o jednokratnim troškovima registracije, i kada je reč o tekućim mesečnim obavezama. DOO nosi dodatne obaveze poput vođenja dvojnog knjigovodstva i po pravilu zahteva angažovanje knjigovođe, dok paušalac ima jednostavniju, jeftiniju formu vođenja evidencije.

Da li moram da imam pečat da bih otvorio paušalnu radnju

Ne, pečat trenutno nije obavezan element poslovanja za paušalce. Možete potpuno legalno poslovati bez njega, a odluku o izradi pečata donosite isključivo na osnovu sopstvene procene i potreba u komunikaciji sa klijentima.

Da li plaćam porez i doprinose i kada nemam prihod

Paušalni porez i doprinosi se po pravilu plaćaju mesečno, nezavisno od toga da li ste u tom mesecu ostvarili prihod ili ne, osim u posebnim slučajevima predviđenim propisima, poput privremenog mirovanja radnje. Zato je važno da unapred realno proceniti obim posla pre registracije.

Da li mogu sam da vodim KPO knjigu bez knjigovođe

Da, KPO knjigu je moguće voditi samostalno, bez plaćenog softvera ili spoljne pomoći, jer je reč o relativno jednostavnoj evidenciji prihoda. Mnogi preduzetnici ipak biraju da angažuju knjigovođu radi sigurnosti i uštede vremena, ali to nije zakonska obaveza.

Zašto se mesečni porez razlikuje od osobe do osobe

Zato što se obračunava na osnovu šifre delatnosti i prosečne zarade u opštini u kojoj je radnja registrovana. Ovi faktori se razlikuju od slučaja do slučaja, pa ne postoji jedinstven iznos koji važi za sve paušalce u Srbiji.

Kako da saznam tačan iznos mojih mesečnih obaveza pre registracije

Najpouzdaniji način jeste da se obratite nadležnoj Poreskoj upravi ili licenciranom knjigovođi, koji na osnovu vaše planirane delatnosti i opštine registracije mogu da vam daju konkretnu procenu mesečnog iznosa poreza i doprinosa pre nego što podnesete zahtev za registraciju.

Sledeći korak

Kada sve saberete, novac koji je potreban za samo otvaranje paušalne radnje predstavlja relativno malu i jednokratnu prepreku. Prava dilema retko je administrativne prirode, ona je poslovna: da li ideja zbog koje uopšte razmišljate o registraciji ima realan potencijal da donese prihod koji opravda i pokrije sve tekuće troškove, mesec za mesecom. Umesto da tu proveru radite metodom pokušaja i greške, nakon što ste već platili registraciju, ima smisla prvo proveriti i razraditi samu poslovnu ideju. Upravo to je ono čime se bavi Sharkz University: kroz praktične programe i mentorstvo pomaže vam da testirate, oblikujete i ojačate svoju ideju za zaradu pre nego što uložite novac u formalno otvaranje radnje. Ako ozbiljno razmišljate o pokretanju sopstvenog posla, pogledajte šta Sharkz University nudi, to može biti korak koji vam štedi i vreme i novac pre nego što se uopšte upute u APR.

Ovaj tekst predstavlja opšti informativni sadržaj i ne predstavlja zvaničan finansijski ili pravni savet. Pre registracije paušalne radnje, obavezno proverite tačne, trenutno važeće iznose taksi i očekivanu visinu mesečnih poreskih obaveza direktno kod APR-a, nadležne Poreske uprave ili licenciranog knjigovođe.