Da Li Otići Iz Srbije? Surov Savet Posle 34 Godine U Americi

Ovo pitanje mi je verovatno najčešće postavljano u poslednjih deset godina. Mladi ljudi mi pišu skoro svake nedelje. Da li da odem iz Srbije? Da li je Amerika ili Nemačka rešenje? Da li ću tamo bolje proći nego ovde? Posle 34 godine života u Americi, mogu da kažem nešto što mnoge iznenadi.

Odgovor nije ono što očekuješ. Niti je jednostavno ostati, niti jednostavno otići. Odluka koju donosiš sada će ti definisati narednih 20 godina života. Hajde da razgovaramo iskreno o tome šta zapravo dobijaš a šta gubiš kada krećeš u inostranstvo.

Mit broj jedan: U inostranstvu su sve pare

Mladi ljudi u Srbiji čuju brojke. Plata u Nemačkoj 3000 evra. Programer u Americi 100 hiljada dolara. Konobar u Londonu zaradjuje više od inženjera u Beogradu. Ti brojevi su tačni, ali su izvučeni iz konteksta.

Niko ne priča o tome koliko ti stvarno ostane. Stanarina u Berlinu je 1200 evra. Hrana je 600. Osiguranje je 400. Kada izračunaš sve troškove, taj programer u Americi sa 100 hiljada dolara ima na kraju meseca otprilike isto koliko i preduzetnik u Beogradu koji vodi solidan biznis sa pet zaposlenih.

Razlika je u tome što u Americi živiš u tuđem sistemu, plaćaš tuđe poreze, i tvoj rad obogaćuje tuđu državu. U Beogradu sa istim novcem si vlasnik tla, vlasnik biznisa, vlasnik vremena.

Šta zapravo gubiš kada odeš

Prvih pet godina u inostranstvu je najteže. Niko ti to neće reći jer ljudi koji odu ne žele da priznaju da im je teško. Postavljaju slike sa plaže u Majamiju, ne slike sa noćnih smena u skladištima.

Gubiš porodicu. Tvoj otac stari, majka ti se razboli, deda umire, ti si na drugoj strani sveta. Kada se konačno vratiš na dva dana, sahrana je već prošla. Ovo je realnost koja se ne pominje u vlogovima o emigraciji.

Gubiš jezik. Tvoja deca rastu ne govoreći srpski tečno. Tvoji unuci ga neće govoriti uopšte. Identitet koji su tvoji preci čuvali 700 godina nestaje u dve generacije.

Gubiš poznanstva i ono što Amerikanci zovu “social capital”. U Beogradu znaš ko može da ti pomogne za pasoš, za papire, za posao, za doktora. U novoj sredini si niko i ništa. Ako se sutra razboliš, niko ti neće doneti supu.

Šta dobijaš kada odeš

Ne pričam ovo da bih te ubedio da ne ideš. Postoje stvarni razlozi zašto je odlazak ispravna odluka za neke ljude.

Dobijaš pristup tržištu od 330 miliona ljudi u Americi ili 450 miliona u EU. Ako pokrećeš biznis koji može da skalira, ta veličina tržišta menja sve. Aplikacija koju napraviš u Beogradu ima milion potencijalnih korisnika. Ista aplikacija u Americi ima sto miliona.

Dobijaš sistem koji nagrađuje rad. U Americi, ako si pametan i radiš, sistem te ne sputava. U Srbiji ti administracija, korupcija i poreski sistem mogu da unište biznis preko noći iako si sve uradio kako treba.

Dobijaš mentalni reset. Kada krećeš ispočetka u novoj zemlji, mozak ti se prepravlja. Razmišljaš drugačije, hrabriji si, fleksibilniji. Ljudi koji prožive pet godina u inostranstvu i vrate se nikad nisu isti kao kad su otišli.

Ko treba da ode i ko ne treba

Posle 34 godine u Americi i posle stotina razgovora sa ljudima u sličnoj situaciji, evo ko zapravo ima koristi od emigracije:

Treba da ideš ako: imaš tehničku struku koja se traži globalno, imaš biznis ideju koja traži veliko tržište, imaš mlade godine i nemaš porodicu, i imaš jasan plan šta ćeš tamo da radiš.

Ne treba da ideš ako: bežiš od problema u Srbiji misleći da će u Americi ti automatski rešiti, ne govoriš jezik solidno, nemaš plan već “snaći ću se”, ili imaš stariju porodicu o kojoj brineš.

Najveća greška koju vidim je kada mladi ljudi odu iz Srbije misleći da je Srbija problem. Onda u inostranstvu shvate da su isti ljudi sa istim navikama, samo u skupljem stanu i u tuđem jeziku. Problem nije bila Srbija, problem si bio ti.

Alternativa o kojoj niko ne priča

Postoji treća opcija koju većina ne razmatra. Ostani u Srbiji ali radi za svet. Internet je sve promenio. Možeš da imaš klijente u Americi, plate u dolarima, troškove u Srbiji. To je formula koja u principu daje najbolje od oba sveta.

Programer u Beogradu koji radi za američku firmu zarađuje 4000 dolara mesečno. Američki programer koji radi za istu firmu zarađuje 8000 dolara, ali plaća 5000 troškova. Beograđanin na kraju ima više slobodnog novca, više vremena, manje stresa, i porodica mu je blizu.

Ovo je razlog što sve više preduzetnika koje znam bira Beograd ili Novi Sad kao bazu, a klijente i investitore traži u Americi i Zapadnoj Evropi. Tržište je globalno, ali fizička lokacija više nije ograničavajući faktor.

Šta da uradiš pre nego što doneseš odluku

Ako razmišljaš o emigraciji, evo šta predlažem pre konačne odluke. Idi prvo na tri meseca kao turist. Vidi kako ti se sviđa svakodnevni život. Ne romantizovan dolazak ili odmor, već stvaran život u toj sredini. Probaj da nadješ posao iz Srbije pre nego što kreneš. Saznaj kolike su realne plate posle poreza. Razgovaraj sa pet ljudi koji su tamo otišli i ostali, i sa pet koji su se vratili.

Ako posle svega toga još uvek smatraš da je odlazak pravo rešenje, idi. Ali idi sa planom, ne sa nadom. Sa veštinom, ne sa snovima. Sa očekivanjem da će biti teško, ne sa zabludom da je tamo raj.

Moj konačan savet

Nakon 34 godine, da sad imam 20 godina, šta bih uradio? Iskreno, postoji šansa da bih ostao u Srbiji i sve što sam napravio u Americi pokušao bih da napravim odavde. Internet je sve promenio. Pre dvadeset godina morao si fizički da budeš tamo gde su pare. Danas to više nije slučaj.

Ali to ne znači da je tvoj odgovor isti. Ti živiš u sopstvenim okolnostima sa sopstvenim snovima. Razmišljaj jasno, planiraj pažljivo, i nemoj da donosiš najveću odluku života na osnovu emocije ili pritiska iz okoline.

Ako te zanima kako da pokreneš biznis koji ti omogućuje da radiš sa zapadnim tržištem dok ostaješ u Srbiji, ili kako da se pripremiš za uspeh bilo gde u svetu, pogledaj Sharkz University. Tu radimo zajedno kroz konkretne korake za pokretanje online biznisa, sa preko 30 kurseva i mesečnim sesijama gde dobijaš direktne savete.